Kako Eko straža planira da promeni stvari?

Eko Straža nema klasičan NVO pristup, niti pristup kakav ima većina organizacija do sada. Od početka rada do prvog protesta je prošlo 15 meseci i tih 15 meseci Eko Straža je iskoristila da iskomunicira sa ljudima o stvarnom stanju zagadjenja, ali i njegovom uticaju na zdravlje ljudi i da polako okuplja ljude oko zajedničkog cilja – dramatične promene načina zaštite životne sredine u Srbiji, ali i u regionu.

Naša sistematika rada je sledeća:

1) da pre svega informišemo javnost konkretnim i proverenim činjenicama i svežim informacijama. Ovo je osnovni korak, državni aparat je do sada pokazao da je vrlo vešt u eskiviranju problema i stavljanju istog u drugi plan. Skoloni su takozvanoj amortizaciji problema, što znači da i ako ne negiraju problem, umanjuju ga i okreću pažnju na drugu stranu. Često optužuju aktiviste da su politički nastrojeni, a sa druge strane izbegavaju sopstevu odgovornost. Naš zadatak je da pokažemo da su problemi vazduha i životne sredine gorući i da se tiču svih 7.000.000 ljudi koji žive u našoj zemlji uključujući i državne funkcionere. Prvi korak je skupljanje takozvane “kritične mase” koja neće biti okupljena protiv Vlasti konkretno kao takve, ali da će imati zadatak da stvori pritisak na istu kako bi se stvari promenile.

2) da motivišemo ljude da pre svega provere sve izvore, sami istraže problematiku i onda podele informacije dalje. Ne postoji konsenzus oko svih ideja i svih rešenja za smanjenje zagađenja vazduha. Ne postoji konsenzus oko toga šta i koliko tačno zagađuje. Ali postoji konsenzus da je vazduh zagađen, da dramatično ugrožava naše zdravlje i da nešto mora da se promeni. I to je sasvim dovoljno. Svako od nas je dužan da kritički razmišlja i da racionalno prihvati ili odbaci izvore informacija. Time se stvara “tvrđe” znanje, koje nije površno, niti ga je lako poljuljati. Niko ne treba apriori prihvatati informacije kao činjenice.

3) da ubedimo da je MOGUĆE promeniti stvari, ali da moraju pre svega da veruju u to, jer ako ne veruju ubijaju i najmanju sansu za promenu. Motivacija i vera u sebe i kolektiv je ključna stvar u ovoj borbi. Sve i da imamo mnogo ljudi na strani i da imamo dosta ljudi koji znaju kakvo je zagađenje i kako do njega dolazi, letargija, apstinencija i opšta apaticnost sprečavaju ljude da deluju. Pogotovo je poražavajuća činjenica da gube volju da prate dešavanja, da ne govorimo o upuštanju u konkretan aktivizam. Promena je moguća, ali kreće od nas samih, uostalom, ovaj narod je uspevao neverovatnije stvari od borbe sa zagađivačima.

4) da objasnimo ljudima da ne čekaju velikog vođu koji će se pojaviti i rešiti stvar, već shvate da SAMI moraju da učestvuju u ovome na bilo koji način, pa makar samo pričanjem sa svojim okruženjem. Niko nam neće počistiti dvorište, moramo sami da uhvatimo metlu u ruke. Kada se stvori kritična masa ljudi koja moze izvršiti pritisak na vlast i institucije, oni će početi da rade ono što su i dužni – da obezbede svojim građanima zdrav vazduh koji je uostalom zašticen ustavom

5) da pokrenemo tradicionalan aktivizam. Rad na terenu, kampanje, ali i organizacija protesta kako bi se izneli konkretni predlozi na sto.