Juče je bio Svetski dan šuma.
Prema poslednjoj inventuri smo na oko 39% pošumljenosti, ali u ovaj procenat ušle su i živice i voćnjaci , tako da je 34-35% realna cifra pošumljenosti. Cifra pošumljenosti varira od svega 6-7% u Vojvodini, koja spada u najmanje pošumljene regije Evrope do Istočne Srbije koja se smatra natprosečno pošumljenim delom Srbije.
Situacija sa šumama u Srbiji daleko je od dobre, ali nije ni toliko senzacionalističko loša kao što se tvrdilo u medijima pre par nedelja kada se pojavila netačna vest da je Srbija izgubila 50% šume od 2018. Tu vest smo još tada demantovali i objasnili da je potekla od pogrešne interpretacije popisa o poljoprivredi gde je popisivano privatno zemljište pod šumom. Svakako nesporno je da šume u Srbiji trpe mnogo toga lošeg i da se na njih gleda kao na ekonomski resurs koji treba crpeti, a ne na ekološko blago koje mora da se sačuva.
Problemi su mnogobrojni od ilegalnih seča na koje se blago gleda do toga da upravljači zaštićenih područja uključujući i nacionalne parkove se u velikoj meri finansiraju sečom šuma. To dovodi do toga da imamo nacionalne parkove koji funkcionišu kao šumarska preduzeća.
Tako naprimer NP Fruška gora je u 2022. čak 57,5% svojih prihoda ostvario od seče šuma. Ovo je nažalost logičan sled toga da je Pokrajinski zavod za zaštitu prirode 2018.godine dao saglasnost na desetogodišnji planski dokumenat. Osnove gazdovanje šumama kojim se dozvoljava seča na čak 97% površine NP Fruška gora. I kako to biva, naravno nije NP Fruška gora jedino zaštićeno područje koji se pretežno ili u velikoj meri finansira od seče. U istoj 2022. čak 42,4% svih prihoda upravljača zaštićenih područja došlo je upravo od seče šume.
Ovo su zvanični državni podaci koje je Ekološki centar “Stanište” sakupio u svojoj analizi o zaštiti prirode u Srbiji, a krajem februara ove godine preneo Radio 021. Osim što imamo da oni koji treba prirodu da čuvaju se finansiraju u velikoj meri iz seče šuma ili odobravaju seču na čak 97% NP-a, na to dolaze i ilegalne seče. Blago gledanje nadležnih na ilegalne seče može da nam se obije o glavu jer takvo ophođenje nadležnih ohrabruje krađu šume. Pa tako za 10 godina uticaj ilegalne seče već neće biti statistička greška nego će u konačnoj računici ce biti nekoliko % manje površina pod šumom.
Već sad imamo situaciju da se krade i seče dobra šuma. Takav manjak neće moći nadoknaditi neprohodni šibljaci koji po ekološkoj funkciji nisu ni blizu šumi, a koji nastaju kao posledica depopulacije. U eri klimatskih promena, nemamo ni adekvatan odgovor nadležnih na sve češće suše. I kao i uvek, ostaje nam da čuvamo drveće sami kako znamo i kao i za sve državu pritiskamo do iznemoglosti da primeni rešenje koje predlaže struka; naravno ona struka kojoj je je stalo do očuvanja šuma, a ne samo do njihovog beskrajnog kasapljenja radi profita.
Ukoliko želite da primate mail-ove o svim našim budućim akcijama, radi veće šanse da ih ne propustite, prijavite se na naš newsletter. Radujemo svakom novom članu, druženju i svakom novom koraku ka poboljšanju sredine u kojoj živimo.