Koliko je vazduh u našem regionu zagađen?
Koliko je zaista vazduh kod nas zagađen do skora se nije tačno ni znalo. Razvojem tehnologije, pojavom mernih stanica, unapređenjem metodologije merenja, interneta i dostupnosti raznih uređaja, konačno smo mogli da se mapiramo i uporedimo sa drugima – i rezultati su poražavajući.
Srbija i Bosna i Hercegovina su nezvanično najzagađenije države u Evropi, odnosno zemlje sa najvećom smrtnošću na 100.000 stanovnika. Iako je često mrtva trka između dve, često je bar jedna u samom vrhu većine skorašnjih medjunarodnih izveštaja. Izveštaj GAHP-a (Global Alliance on Health and Pollution) koji je izašao u decembru 2019. nas je stavio na prvo mesto u Evropi i na deveto mesto na svetu sa 175 smrtnosti na 100.000 stanovnika i to ubedljivo vodimo u odnosno na drugoplasiranu Gruziju.
Airvisual je više puta stavio Beograd kao najzagađeniji grad na svetu, ali ne samo njega već i Niš, Valjevo…
Eko straža je uz pomoć mobilnog merača merila vrednosti od 400 do 500 PM2.5 čestica po kubnom metru, čak 40 do 50 puta više nego što SZO propisuje za godišnji prosek, i to u užem delu prestonice.
Health and Environment Alliance (HEAL) je objavio izveštaj u kome piše da je u 2016. godini 16 termoelektrana zapadnog Balkana emitovalo više zagađenja nego sve evropske termoelektrane na ugalj. Isti izveštaj kaže da Teret zagađenja vazduha iz termoelektrana kojeg podnose zemlje zapadnog Balkana procenjen je na 3.64 milijardi eura godišnje. Termoelektrane sa zapadnog Balkana u proseku emituju 20 puta više SO2 i PM nego prosečna elektrana u EU. Kostolac B je najveći zagađivač u Evropi za SO2, TENT A je na trećem mestu, Kostolac A je na petom, a TENT B je pod rednim brojem 6. Za PM10 čestice, Kolubara je pod brojem 3, a TENT A bod brojem 4 Srbija.
Početkom 2020, Energetska zajednica je pokrenula postupak protiv Srbije jer ne primenjuje Nacionalni plan za smanjenje emisija.
Eko Straža, ali i druge srodne organizacije su utvrdile mnoge neregularnosti i kršenja zakona na svim nivoima i u raznim oblicima. Naša zemlja je evidentno najviše posrnula zemlja (zajedno sa lokalom tj. istočnim delom bivše Jugoslavije) na mnogo različitih načina. Mogli smo da posvedočimo stvarima kao što su paljenje guma u ciglanama, odlaganje opasnog otpada na deponije koje kasnije eksplodira, konstantan požar na najvećoj deponiji u regionu – Vinča, izvrdavanju raznih pravila da se pod okriljem noći loži sve sto je moguće, neadekvatno držanje pepela, kršenju industrijskih maksimalnih emisija i td. Ono što je najbitnije, nepostojanje adekvatnih državnih mera da reguliše i sankcioniše prekršioce.
