Druga vrsta besnila

Besnilo (Rabies) je jedna od najsmrtonosnijih i najjezivijih bolesti koja može da napadne čoveka i prenosi se ujedom inficirane životinje na ljude.
Rani simptomi mogu uključivati groznicu i peckanje na mestu izlaganja, koji se kasnije pretvaraju u nekontrolisano uzbuđenje, strah od vode, nemogućnost pomeranja delova tela, zbunjenost i gubitak svesti. Ljudi umiru u najgorim mukama, a njihovi voljeni to mogu samo da posmatraju sa užasom jer jednom kada se pojave simptomi, rezultat je gotovo uvek smrt.

Vremenski period između zaraze bolešću i početka simptoma varira, ali je obično jedan do tri meseca (mada može biti i nedelju dana). Vreme zavisi od udaljenosti koju virus mora preći duž perifernih nerava da bi stigao do centralnog nervnog sistema.

Prvu vakciju protiv ove bolesti patentirao je Luj Paster, on je 1885. godine izlečio dečaka Džozefa Majstera koga je ujeo besan pas. Pošto dečak još uvek nije imao simptome, Paster je odlučio da mu eksperimentalno da vakcinu na kojoj je radio jer je to bila jedina šansa da se dečaku spasi život. Džozef je preživeo, a od vakcine protiv besnila i dan danas bitno je da terapija krene pre simptoma bolesti.

Besnilo u Srbiji je nezvanično iskorenjeno, iako Srbija još nije dobila status rabies no risk level. I zasluge za to nisu na strani lovaca, već veterinarske službe. Pre nekoliko deceniji u Srbiji i okolnim zemljama besnilo je vrlo često bilo rašireno. Ukoliko dođe do povređivanja ljudi od strane životinje kod koje se utvrdi prisustvo virusa besnila, nakon zbrinjavanja rane, primenjuje se protokol koji uključuje i antirabični serum. Na sreću, u prethodnih pedesetak godina nisu zabeleženi slučajevi besnila u humanoj populaciju u našoj zemlji.

U saradnji sa EU u Srbiji se od 2010. godine sve do 2021. sprovodila oralna vakcinacija lisica i drugih divljih mesojeda. Oralna vakcinacija podrazumeva upotrebu mamaca koji sadrže hranu primamljivog ukusa za lisice i druge divlje mesojede u čijoj se unutrašnjotsi nalazi kapsula sa rastvorom. Faktički: lisica kojede meso sa vakcinom. Oni se na teritriji cele zemlje izbacuju iz vazduha. Tokom jedne kampanje izbaci se 1.400.000 doza vakcina iz aviona.

2009. godine zabeležen je 181 slučaj ove bolesti
2013. godine zabeleženo je samo 3 slučaja
Poslednji slučajevi ove bolesti zabeleženi su 2015. godine kod divljih životinja u Ubu i Valjevu.

Od tada do danjašnjeg dana na osnovu zvaničnih podataka Uprave za veterinu nije zabeležen potvrđen slučaj ove bolesti.

Za ovo su zahvalni napori u kojima je učestvovao je veliki broj veterinara, kako iz same Uprave za veterinu, veterinarskih instituta i veterinara iz veterinarskih stanica, ambulanti i službi, Zavoda za antirabičnu zaštitu- „Pasterov zavod“, kao i lovačkih organizacija po terenu.

Iz svega prethodno navedenog nije opravdano ubijati vukove, lisice i druge životinje pod izgovorom da se tako “sprečava besnilo”. Rešenje je u nauci ne u vatrenom oružju. Ubijanje životinja je besnilo druge vrste.

Ukoliko želite da primate mail-ove o svim našim budućim akcijama, radi veće šanse da ih ne propustite, prijavite se na naš newsletter. Radujemo svakom novom članu, druženju i svakom novom koraku ka poboljšanju sredine u kojoj živimo.

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *