Prema informacijama portala “Istraga.ba” , iz kamenoloma iznad Jablanice nije odvožen “otpad” godinama nakon rezanja kamena. I upravo je to stvorilo talog nakon što su se sa vrha planine sručile vodene bujice. U nastavku prenosimo ostatak teksta, kao i neke slučajeve štetnih kamenoloma u BIH i nas, koji su dospeli u javnost:
“Kada je talog pokrenut, velika kamena lavina krenula je prema selu i bukvalno sravnila sve pred sobom. Na fotografiji se može vidjeti trag kojim je prošla lavina od kamenoloma do sela. Kada je kamena lavina, praćena vodenom bujicom, srušila nekoliko kuća u Donjoj Jablanici, ispod podvožnjaka kojim se razdvajaju pruga i cesta, nastala je velika brana. Voda se, potom, slila u lijevi dio naselja i počela da potapa kuće. “Ono je krov vakufske kuće u kojoj sam živio”, kaže nam lokalni imam Semir efendija Jahić.
Vještaci bi narednih dana trebali stići do kamenoloma i utvrditi da li je propisno vršena eksploatacija te da li je kamenolom imao sve potrebne dozvole za rad.”
U razgovoru sa N1 BIH, kamenolom je sinoć spomenuo i ministar vanjskih poslova Bosne i Hercegovine Elmedin Konaković: “Nekoliko tisuća tona kamenja iz kamenoloma udarilo je u naselje. Voda je preplavila drugi dio naselja. Kamenolom je stvorio branu, a voda je tada otišla u dolinu u kojoj se nalazi oko 20 kuća. Veliki broj žrtava”, rekao je Konaković.
Portal Hercegovina.info je objavio da ovaj kamenolom nema uopšte potpisan koncesijski ugovor sa Ministarstvom gospodarstva HNŽ i da se ne može pronaći ni u registru okolišnih dozvola.
Da postoje ogromni problemi sa kamenolomima u BIH, potvrđuje i nekoliko slučajeva koje su dospeli u javnost u samo poslednje tri godine. U aprilu ove godine, zbog velikog odrona u kamenolomu u vlasništvu mostarskog “HP Investing” , povređene su dve osobe, a nekoliko automobila oštećeno. Do odrona je došlo kada se nakon miniranja ogromna količina materijala sručila u kanjon Mostarske Bijele reke. Tužilaštvo HNK-a je pokrenulo istragu, ali i dalje nema informacija o odgovornima.
Još jedan slučaj spornih kamenoloma je i slučaj kamenoloma “Kuti” u Mostaru. Već tri godine meštani mostarskog sela Kuti vode borbu protiv otvaranja kamenoloma, udaljenog od prvih kuća svega 200m, za koji su prvi put saznali tek kada su građevinske mašine došle u njihovo selo u avgustu 2021. godine radi iskopavanja pristupnog puta do kamenoloma, iako je firma “Majdan-Kuti” koncesiju dobila još 2015. godine. Od tada traje njihova borba protiv štetnog kamenoloma. Prvi koraci su bili uspešno teranje mašina iz sela, slanje prijava nadležnoj inspekciji organizovanje višemesečnih blokada puta i započinjanje opsežne pravne borbe, koja traje i dalje. Okupljeni u inicijativu “Kuti”, meštani su angažovali advokata i u međuvremenu, otkrili niz kršenja propisa i veoma alarmantnih činjenica, pa tako i između ostalog da je kamenolom planiran u minskom polju, kao i da studija za okolišnu dozvolu sadrži niz neistinih činjenica; poput toga da u studiji se navodi da: “u zoni ležišta nema vode i vodotoka, građevinskih objekata za stanovanje, tako da budućom eksploatacijom neće biti ugrožen okoliš” što nije tačno. Navedeno je i da na 700 metara od kamenoloma nema kuća, što nije istina, jer se kuće nalaze već na dvesta metara udaljenosti. Na osnovu ovakve studije, Federalno ministarstvo energije, industrije i rudarstva, ”Majdanu –Kuti” 2008. godine je izdalo okolišnu dozvolu (kod nas je to u ravni sa davanjem saglasnosti Studije o proceni uticaja na životnu sredinu). Ovo je samo mali deo pravne borbe, koju meštani sela Kuti kod Mostara vode već treću godinu, kako bi svoje živote, zdravlje i imanja odbranili od pogubnog uticaja planiranog kamenoloma.
Što se tiče Srbije, najpoznatiji slučajevi štetnih kamenoloma protiv kojih se meštani bune i bore su kamenolomi u selima:
– Gradina kod Kosjerića
– Mali Izvor kod Zaječara
– na planini Baba kod Paraćina.
U selu Gradina, već godinama preduzeće “Gradina Kamenolom” iz Beograda bez potpune dokumentacije pokušava da započne sa eksploatacijom kamena na lokaciji Gradina, na svega jedan kilometar od Kosjerića i samo par desetina metara od kuća meštana sela Podgradina. Meštani su organizovali mnogobrojne proteste, zaustavljali radove, godinama već vode i pravnu borbu. U aprilu ove godine, došlo je do eskalacije, kada je kompanija dva puta pokušala da kopa, a da nisu obezbedili gradilište, niti postavili saobraćajnu signalizaciju protiv čega su se meštani pobunili na licu mesta izlaskom na teren i pozivanjem inspekcije. Iz projektne dokumentacije proizlazi da bi četiri privatne parcele trebalo da budu obuhvaćeni pristupnom saobraćajnicom i priključkom na javni put, iako vlasnici to ne dozvoljavaju i svoje parcele ne žele da prodaju. Meštani su protiv investitora kamenoloma “Gradina” pokrenuli nekoliko sudskih postupaka, a kompanija je protiv njih pokrenula čak 30 SLAPP sudskih postupaka, među kojima su i krivični postupci. Iako su krivični postupci okončani u korist meštana, postupci zbog ometanja državine su i dalje u toku. Jasno je da je cilj kao kod svake SLAP tužbe, zastrašivanje, vršenje pritiska u iscrpljivanje meštana. Otvaranjem ovog kamenoloma bilo bi uništeno vodosnabdevanje 12 porodica jer se snabdevaju vodom sa vodoizvorišta koje se nalazi na samoj granici sa kamenolom.
U Malom Izvoru kod Zaječara, meštani se još od 2021. bore protiv otvaranja kamenoloma, udaljenog na manje od 1km od prvih kuća . Do sada su meštani predali preko 800 peticija na Plan detaljne regulacije “Vlaška” kojim se daje zeleno svetlo za kamenolom i organizovali ukupno 4 protesta. Iako je nakon trećeg po redu protesta, sa dnevnog reda Skupštine povučena odluka o usvajanju spornog plana, ista odluka se ponovo našla na dnevnom redu Skupštine grada Zaječara 15. maja ove godine i meštani Malog Izvora su tada ponovo branili svoje selo i ognjišta od kamenoloma. Zbog postavljenog obezbeđenja na ulazu koje je onemogućavalo ulazak, deo meštana je preko merdevina uspeo da uđe i razvije transparent; drugačije u skupštinu nisu mogli da uđu. Meštani se bore i dalje protiv kamenoloma, koji bi se nalazio na oko svega 600 m od granice Nacionalnog Parka “Stara Planina”.
Na kopu kamenoloma „Lešje“, udaljenog svega 400 m od prvih kuća smeštenih u selima u podnožju planine Baba, intenzivno miniranje počelo je u martu 2021. godine kada je rudnik otvoren za potrebe izgradnje Moravskog koridora. Najugroženija sela ovim kamenolom su Davidovac, Mirilovac, Lešje i Plana – sva pripadaju opštini Paraćin. Jedan od prvih koraka u borbi, meštani su preduzeli 2020. kada su prikupili potpise za peticiju protiv izgradnje kamenoloma, trećeg po redu rudnika kamena na planini Baba i čak deset puta većeg po kapacitetu od postojećih kamenoloma. Od tada su organizovali proteste, blokade, obraćali se svim nadležnim institucijama. Međutim, krajnji rezultat je poražavajući; ovaj kamenolom i dalje, a sada već godinama zagađuje vazduh, okolinu i veoma ugrožava živote meštana, iako je još 2022. godine zvanično zabranjen rad kamenoloma zbog neispunjenja mnogih obaveza iz Odluke o davanju saglasnosti na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta, tj. među kojima je i nepostojanje usvojenog Plana detaljne regulacije. Međutim i pored zabrane rada, investitor “Kruševac put” se na to oglušuje i nastavlja sa radom bez usvojenog ovog plana.
Zagađenje se i dalje nastavlja, uprkos tome što je planina Baba bogata izvorima vode, njeni obronci značajni zbog poljoprivrednih kultura koje se tamo gaje, a prostor planine označen Prostornim planom opštine Paraćin kao područje koje treba proglasiti za spomenik prirode, zaštititi od uticaja, omogućiti organsku proizvodnju i sačuvati biodiverzitet.
Selo Plana je inače prepolovljeno u poslednjih 50 godina. Posle jednog miniranja došlo je do smanjenja količine vode u okolnim izvorima. U Plani je tokom ovog leta u više navrata izmereno prekoračenje PM10 čestica u vazduhu. Samo 3.9. ’24. je izmerena čak 10 puta veća koncentracija PM10 čestica u vazduhu od propisane. Prekoračenja su zabaležena i početkom avgusta, kao i krajem jula kada je građanska stanica za merenje kvaliteta vazduha u selu Plana danima pokazivala vrednosti PM2.5 i PM10 čestica koje su višestruko prevazilazile dozvoljene veličine.
Meštani se bore i dalje, iako je teško samo pobrojati sve nadležne na čija su vrata kucali u višegodišnjoj borbi za odbranu života, zdravlja, budućnosti i imanja od uništavanja od strane kamenoloma.
Ovo su samo pojedini primeri pogubnog uticaja kamenoloma, kojih zasigurno ima na desetine, ako ne i stotine širom Balkana. I ovo nisu samo primeri uticaja kamenoloma, već celokupnog sistema ogrezlog u korupciji do guše u manje više istim formama na celom Balkanu, koji nam se sada i bukvalno obrušava na glave. Spasiti nas od takvog sistema neće niko, sem nas samih.