Ovo je priča o Borislavu Pekiću, muralu i važnoj lekciji u borbama koje nas očekuju.
Pekić je pisac koga sam otkrio jako kasno, mada stvari u životu i ne idu nekim posebnim redom, pa je možda i došao u pravo vreme. Kako verujem da nisu svi upoznati sa njegovim delima, daću kratku biografiju. Pekić je srpski i jugoslovenski književnik poznat po delima “besnilo”, “zlatno runo” i “godine koje su pojeli skakavci”.
Upravo ovo poslednje govori o perodu njegovog zatočeništva. Pekić je za vreme Titove Jugoslavije bio član organizacije “Savez demokratske omladine Jugloslavije”. Uhapšen je 1948. i osuđen za delo “protiv naroda i države” na 15 godina zatvora. Pomilovan je 1953. godine. Po izlasku iz zatvora je smatran “personom non grata”, pa 1970. godine odlazi u London gde živi do kraja svog života.
Preskočiću onaj deo koji možete da pročitate u svakoj biografiji o njemu. Ono što je bitno reći jeste da je 1989. godine bio jedan od intelektualaca koji je formirao novu Demokratsku Stranku. Pre smrti bio je jedan od učesnika protesta protiv Slobodana Milioševića. Pekić je bio disident jednog sistema i jedan od avangarde ideje demokratije u Srbiji koja nažalost nikada (JOŠ!) nije zaživela.
Pekić je 2021. godine dobio svoj mural u Cetinjskoj koji nije uspeo da ostane čitav ni četiri dana kada. Na njemu nikao grafit – “smrt četnicima”. Upravo tu, u tom činu, se oslikava naša čitava propast. Ne u grafitu koji može ponovo da se popravi, već u večitoj tenziji koja proističe iz težnje da se ideološki upakuje i enkapsulira svačiji život kao i njegovi lični stavovi i vrednosti, ali i činjenici da je centralna struja uvek osuđena na satanizaciju obe strane.
To se apsolutno oslikava u današnjim društvenim momentima i suđeno nam je da budemo večito u kandžama okršaja ne samo partizana i četnika odnosno levog i desnog fanatičnog idealizma, već i svuda gde postoji podela i gde se ne toleriše treće razmišljanje. Pa tako ako misliš da zastava “euromajdan” ne pripada protestima protiv izbornog inženjerina, odmah budeš targetiran kao putinofil. Ili ako nužno ne onanišeš na lik i delo ruskog državnika onda si NATO lobista. Život nije crno/beo, nije ni nužno siv, ali to je teško objasniti daltonisti koji mora da te zavede pod belo ili crno.
Naš problem upravo i jesu daltonisti u političkom i društvenom smislu, i činjenica da su u potpunosti oteli javni diskurs. I jedan deo problema perpetualnosti iz koje ne možemo da se izvučemo leži upravo tu.
Nismo ni četnici ni partizani. Ni rusofili ni natofili. Nismo ni vouk niti smo konzervativni. Mi smo obični ljudi svoga vremena koji žele da žive normalno.
Pravda za Pekića i pravda za sve nas!
Ukoliko želite da primate mail-ove o svim našim budućim akcijama, radi veće šanse da ih ne propustite, prijavite se na naš newsletter. Radujemo svakom novom članu, druženju i svakom novom koraku ka poboljšanju sredine u kojoj živimo.