Woke

Kako je woke uništio levicu i doveo do rasta neofašizma uvijenog u ideje konsipirizma i anti-globalizma?

Globalnih kao i lokalnih izazova postoji mnogo, međutim neke određene tendencije u svetu guraju civilizaciju u jedno novo doba i vrlo klizav teren koji nas vodi ne samo u ideološke i kulturne, već i dodatne oružane sukobe.

Pre analize ideološkog stanja u svetu vratio bih se na definiciju i tradicionalno značenje pojmova levica i desnica. U postrevolucionarnoj Francuskoj, članovi narodne skuštine su se podelili u dva tabora. Sa desne strane su sedeli tradicionalisti, rojalisti, a sa leve progresivci, republikanci, zbog ružne navike dranja i dovikivanja, prvo su fizički odvojeni, da bi kasnije to postalo pravilo, gde zastupnici jedne ideje sede levo, jedni desno, a “centraši” bi ponekad bili na ovoj ili onoj strani zavisno od rasprave.

Iako politička ideološka levica ima određene zajedničke komponente, od francuske revolucije do danas imala je razne faze i oblike, pa se tako i nordijski socijaldemokratski sistem i severnokorejski apsolutistički režim mogu podvesti pod levicu, oni ideološki znače različite stvari.

Međutim, u društvenom i aktivističkom smislu, ono što je ideja tradicionalne levice 20.og veka jeste zastupanje radničkih prava, borba protiv rasne i socijalne nejednakosti, antikapitalizam (pa i antiglobalizam kao njegova komponenta), jačanje sindikata, socijalna emancipacija…
U posleratnoj Evropi generalno dolazi do slabljenja značenja levica/desnica jer države Evrope generalno prate tendendciju pravljenja soclijalno orijentisanih država, dolazi do slabljenja fašističkih ideologija, a sam svet sve do pada berlinskog zida ulazi u fazu ideološkog mirovanja. Upravo u tom ideološkom vakumu javljaju se novi oblici “levice i desnice” koji preuzimaju sve prepoznatljivije oblike posle niza svetskih događaja kao što su pokret Black Lives Matter, pandemija Covida, nove klimatske politike, migrantske politike… sve one dovele su svet do ruba nove podele u potpuno pogrešnim okvirima.

Šta je u stvari woke/vouk?

Vouk je pre svega kulturni pokret, pre nego politički, ali prirodno po definiciji pripada progresivnom/levom sprektru, polazeći od bazičnih vrednosti. Voke znači “probuđen” odnosno, trebao bi da predstavlja novu probuđenu generaciju koja želi da, pre svega putem društvenih mreža, podigne svest o rasizmu i društvenim nejednakostima marginalizivanih grupa, pre svega LGBT. Ono što je ideja woke-a, koja je donekle sasvim ispravna, je jedno, ali njegova društvena implementacija su dve sasvim odvojene stvari.
Kao što se ideja socijalizma, kao nešto vođeno dobrom idejom, konvertovala u užase staljinističkih logora u Sibiru i golootočke tople zečeve, tako se i ideja woke-a kao osvešćivanje o nejednakostima pretvorila u jedan novi oblik, prvo kultiunog totalitarizma, pa sada sveobuhvatnog. Problem sa voukom, sem kognitivne disonanse i sveopšteg licemerja udobnosti generacije zed, jeste prenaglašavanje određenih problema, generisanje problema, igrnorisanje drugih društvenih problema i njihova marginalizacija, poziv na praksu kenselovanja, totalitaristički pristup javnim raspravama i saslušavanju druge strane, otimanje pojma levica, histeričan nastup i na kraju politička pozadina velikog broja administracija, pre svega u takozvanom Zapadnom svetu.
Ono što je tipična metastaza vouk kulture jeste nazivanje svega što nije pro-vouk fašizmom/rasizmom što pre svega predstavlja pljuvanje po antifašističkoj istoriji i stradanju svih žrtava fašizma. Dok sa druge strane određeni vidno fašistički režimi, kao što je netanjahuov režim i agresija aperthejd države Izrael nad palestinskim narodom, ostaju bez šire osude vouk administracija. ⬇️

Kao odgovor na vouk kulturu i administraciju koja je preuzela ideološke okvire nastaje takozvana “anti-globalistička” desnica. Odgovor u smislu reakcije na pogrešnu akciju. Nova desnica je proiznikla na nepoverenju u sistem u koje nas je vouk uvukao.
Nova desnica koja negira nauku, naučne principe, širi teorije zavere i na njima gradi politike, upadajući u sopstvene kognitivne disonanse. Ta desnica ne zna šta hoće, ona zna šta neće. Vođena je nihilizmom. Ne veruje ni u šta. Zna koga ne voli, a to su često marginalizovane grupe. Prekraja nauku, prekraja istoriju. Poziva se na anti-globalizam, a upravo su nosioci velikog kapitala ti koji kapitališu nad rastom konspirističke desnice.
Borba je preusmerena na horizontalu – ova nacija protiv one nacije, ova boja kože protiv one boje kože, muškarci protiv žena, a niko ne pokušava da skrene pažnju da je jedina prava borba koja je potrebna borba sa vertikalom. Odnosno ograničavanje korporativne pohlepe i rušenje paradigme da se u svakoj zemlji bira između dva morona – u Americi između Trampa i Bajdena, u Francuskoj između Makrona i Le Penove, u Nemačkoj između Šolca, Zeleno-levih morona i nacoša iz AFG-a i tako dalje. Politička ponuda u svetu jednaka je ideološkoj.
Jedino što će nas spasiti to je normalnost i odbijanje pripadnosti ekstremu, ali to je lakše reći nego uraditi.

Ukoliko želite da primate mail-ove o svim našim budućim akcijama, radi veće šanse da ih ne propustite, prijavite se na naš newsletter. Radujemo svakom novom članu, druženju i svakom novom koraku ka poboljšanju sredine u kojoj živimo.