Javna rasprava povodom izgradnje spalionice otpada u Vinči – činjenično stanje

Juče je održana javna rasprava u Grockoj povodom spalionice otpada u Vinči, koja je već uveliko u izgradnji. Da podsetimo u septembru 2019, japansko-francusko partnerstvo Suez-Itochu sklopio je veliki ugovor sa upravom srpske prestonice koji se tiče gradnje spalionice otpada. Povodom spalionica u stručnoj, ali i u opštoj javnosti vode se mnoge debate. Od toga da Beč ima jednu u centru grada do toga da tretiranju otpada paljenjem u 21. veku jednostavno nema mesta. Da bi smo izbegli debatu oko toga, pogledali bi smo samo koje su činjenice vezane za projekat i koje su kontraverze vezane za njega.

Činjenica je da su spalionice rasprostranjene širom sveta, ali regulativa koja ih prati je jako striktna. Ta regulativa u Sjedinjenim Americkim Državama koje propisuje EPA izgleda ovako:

https://www.epa.gov/sites/production/files/2019-03/documents/frn_ciswi_technical_amendments_final_rule_0.pdf?fbclid=IwAR214QmnltdhFtGbVKALkGTkvtkH9_b4RkEDzK9-k6ZHmNEns-0pO_URH8g

To je dokument na 266 strana. Regulativa se osvežava svake dve godine. Konkretno recimo za emisiju dioksina i furana piše ovo:0.075 nanograms per drystandard cubic meterTo su izuzetno, izuzetno male količine. Kako će naše ministarstvo ZŽS ili SEPA koja nikad nije nadležna meriti emisije spalionice kada mi uopšte ne posedujemo tehnologiju za tako nešto?Spalionica je kao nuklearna energija, jako korisna stvar koja kada se rukuje ispravno i odgovorno doprinosi cirkularnoj ekonomiji, ali u rukama nesposobnih postaje ekološka bomba. Da li smo mi država koja može tako nešto da kontroliše?

Drugo, spaljivanje otpada nije u sladu sa EU regulativom, tačnije BAT pravilima koja nalažu da se otpad procesuira, a ne da se pali.

Treće, šta će biti sa tzv Incinerator bottom ashom, odnosno pepelom kao ostatkom komunalnog otpada, kada mi nismo bili sposobni kao država da tretiramo i pepeo od raznih termoelektrana i toplana. IBA je JAKO TOKSIČAN otpad.

Četvrto, preporučeno je da u radiusu od 5km od spalionice ne bude ni jedna škola ili dečija ustanova. U tom radiusu se nalazi većina škola u Mirijevu, Karaburmi, Malom mokrom lugu, Kaludjerici i naselju Vinča.

Peto, ako nešto krene po zlu, ko će biti odgovoran, hm? Pričamo o krivičnoj odgovornosti, da ne dodje do zabune, ne o moralnoj. Znajući da je naša država u najboljem slučaju sposobna da napiše poljoprivredni prestup.

Šesto, spalionica smeća će Beogradjane koštati 1,1 milijardu evra. Velika je kontraverza i u tome koliko će novca biti izvučeno iz samog projekta i koliko je spalionica medium za ispumpavanje para. Podsetimo pisanja štampe da plata za daktilografa i sekretarice u spalionici iznositi 3.200 evra mesečno, „menadžera lokacije“ 30.000 evra, a plata „direktora projekta“ biće 40.000 evra mesečno.