Primedbe
na
Studiju o proceni uticaja zatečenog stanja na životnu sredinu projekta: Ozakonjenje objekata TENT, za blokove A1 i A2 na katastarskoj parceli broj 1934/1 KO Urovci
Predmet pomenute studije su procena uticaja i projekti koji su realizovani bez izrade studije o proceni uticaja, a nemaju odobrenje za izgradnju ili se koriste bez upotrebne dozvole. Studija zatečenog stanja izrađuje se na osnovu projekta izvedenog objekta, podataka o emisiji i rezultata merenja i ispitivanja činilaca životne sredine i ima sadržaj propisan navedenim zakonom i Pravilnikom o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu ( zSl. Glasnik RS“ broj 69/2005).
Podloga za izradu ove studije je zakonska i podzakonska važeća regulative kao i raspoloživa dokumentacija koja uključuje idejne projekte, studije i izveštaje raznih institucija koje su vršile merenja i ispitivanja uslova zivotne sredine.
Sledeći dokumenti vezani za zaštitu životne sredine su korišćeni:
– Izveštaj o stanju životne sredine u JP EPS za 2018. godinu, Beograd, JP Elektroprivreda Srbije – Zaštita životne sredine, April 2019 godine;
– Godišnji izveštaj o kontroli kvaliteta vazduha u okolini TENT A i TENT B za period od 01.04 do 31.12.2018., Gradski zavod za javno zdravlje Beograd, mart 2019. godine;
– Izveštaj o periodiĉnom merenju emisije zagaĊujućih materija u vazduh na blokovima A1, A2 i A3 termoelektrane „Nikola Tesla” u Obrenovcu, Institut za nuklearne nauke Vinča, Laboratorija za termotehniku i energetiku, Beograd – Vinča, Novembar 2018.;
– Izveštaj o ispitivanju voda broj 02.-51-VII/3 od 05.07.2019. godine, Institut zaštita na radu a.d., Novi Sad;
– Elaborat o kontroli zagađenosti zemljišta u okolini deponije pepela TENT A za 2018/2019 godinu (identifikacioni broj 2002/19-280 DT od 24.06.2019. godine), Institut „Vatrogas” doo;
– Izveštaj o merenju buke, broj II-8 2146/1 od 12.04.2019. godine, Gradski zavod za javno zdravlje Beograd, Centar za higijenu i humanu ekologiju;
– Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa (broj 353-03-00947/2017-04 od 29.11.2017. godine);
– Ažurirani Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa za JP „EPS” ogranak TENT, Termoelektrana „Nikola Tesla A”, Privredno društvo „Dekonta” d.o.o. 2018. godine;
– Plan upravljanja otpadom u JP EPS Beograd – ogranak TENT Obrenovac od 30.05.2016. godine.
Međutim, ova studija nije obuhvatila veliku načnu studiju Решавање еколошких проблема насталих радом “Термоелектрана Никола Тесла А и Б” koja je urađena 2003. godine a kojom su obrađeni svi aspekti rizika i predložena rešenja za njihovo otklanjane.
Primedbe na Studiju o proceni uticaja zatečenog stanja na životnu sredinu projekta: Ozakonjenje objekata TENT, za blokove A1 i A2 na katastarskoj parceli broj 1934/1 KO Urovci se ne odnose na lataentne rizike, tipa moguće eksplozije vodonika ili izlivanje hidrazina, već na manjak informacija o hroničnim koji dolaze od konstantnog emitovanja opasnih materija u životnu sredinu iz sistema dimnog gasa i sistema otpremanja i odlaganja pepela i šljake.
U tački 3.2 Opis tehnološkog procesa u delu Glavni tehnološki sistem stoji: “Lignit za sagorevanje u kotlu prethodno se melje i suši; Zagrevanje svežeg vazduha pre ulaska u kotao posredstvom parnog zagrejača vazduha na usisnim kanalima kotla …Pri dnu kotla, šljaka se sakuplja i hladi u posebnim uređajima, a zatim sistemom mehaniĉkih transportera prebacuje do sistema za transport šljake i pepela prema predviđenom prostoru za deponovanje.”
U ovom delu studije date su karakteristike uglja ali se ne navodi potrošnja uglja u blokovima Tent A1 i Tent A2.
Zatim: “Zbog niskog stepena otprašivanja (93-96%), tj. povišenih vrednosti emisija praškastih materija na izlazu iz elektrofiltra, na oba elektrofiltera izvršene su rekonstrukcije u cilju zadovoljenja GVE za praškaste materije od 50 mg/Nm3, i to:
– Na bloku A1 je tokom 2003. godine izvršen kapitalni remont elektrofiltarskog postrojenja koji, i pored svojih pozitivnih efekata, nije uspeo da dovede emisije u okvire zakonskih normativa.
– Na bloku A2 je tokom 2005. godine završena rekonstrukcija elektrofiltarskog postrojenja, koja je obimom radova uspela da obezbedi poštovanje zadate GVE (<50 mg/Nm3).
– Tokom 2006. godine izvršena je rekonstrukcija EF postrojenja na bloku A1. Nakon rekonstrukcije obezbeđeno je poštovanje zakonskih normativa (<50 mg/Nm3), što je potvrđeno garancijskim ispitivanjima.”
U delu Sistem za otpremu i odlaganje pepela i šljake navodi se proces transporta pepela ali ne i način održavanja cevovoda, na koji period se peru i šta se koristi za njihovo pranje.
U delu 3.3. Prikaz vrste i koli
ine potrebnih energenata, vode, hemikalija tehni
kih gasova i generisanog otpada tabelarno je prikazan bilans otpada.
– U tabeli 12 se navodi potrošnja transformatorskih ulja ali ne i vrsta.
– U tabeli 13 se ne kaže ništa o tome šta se radi sa otpadnim pneumatskim gumama i otpadnim gumama od transportnih traka.
U delu 5.1. Postojeće stanje kvaliteta vazduha navodi se „vršena su merenja sadržaja ukupnih taložnih materija (UTM) na 18 mernih mesta, koncentracije sumpor dioksida i čađi na dva merna mesta i suspendovanih
estica manjih od 10μm (PM10) na jednom mernom mestu“ gde se konstatuju prekoračenja. Takođe se navodi da „Tokom 2018. godine nije bilo većeg razvejavanja pepela sa deponija pepela i nije bilo pritužbi građana na zagađenje vazduha“.
Ipak merenjem emisije konstatovano je prekoračenje granične vrednosti maksimalno dozvoljenih koncentracija.
U delu 5.2. Postojeće stanje kvaliteta voda konstatuje se prekoračenje sadržaja amonijum jona.
Rezultati fizičko-hemijskih ispitivanja podzemnih voda pokazuju prekoračenja Zn a u pojedinim uzorcima i Pb. Prekoračenje cinka može da potiče i od pocinkovanih cevi piezometra te se taj rezultat može smatrati sistematskom greškom merenja.
Rezultati fizi
ko-hemijskih ispitivanja otpadnih voda ukazuju na prekoračenje vrednosti za fluoride i As u nekim uzorcima kao i neodgovarajuće pH vrednosti i mikrobiološku neispravnost.
U delu 5.3. Postojeće stanje zemljišta uočen je povećan sadržaj Ni i konstatuje su status ugroženosti zemljišta
U delu 6.1. Uticaj na kvalitet vazduha konstatuje se „Štetni sastojci dimnih gasova spadaju u najbitnije zagađujuće materije emitovane iz termoelektrana, koje prevashodno uti
u na kvalitet vazduha u okolini. Domet uticaja gasovitih zagađujućih materija iz dimnog gasa je na lokalnom i regionalnom nivou. Prisustvo oksida sumpora i azota, kao i praškastih materija u vazduhu štetno deluje na ljudsko zdravlje, biljni i životinjski svet, a u sluĉaju padavina dolazi do pojave kiselih kiša. Zbog toga su emitovane koncentracije ovih materija u vazduhu limitirane zakonskom regulativom“. Rizici vezani za toksične elemente As i Hg se ne pominju. Ipak dalje, konstatuje se „Zagađujuće materije se direktno preko disajnih organa unose u organizam i izazivaju razliĉite posledice po zdravlje ljudi“.
U deli 6.4 Uticaj na zemljište nije posvećena dovoljna pažnja ovom problemu. Odlagališta pepela i šljake ozbiljno ugrožavaju zemljište, površinske i podzemne vode jer su “hemijska tempirana bomba” iz koje se mogu oslobađati velike količine As i drugih teških metala kojima lignit obiluje (priloženi naučni radovi).
U delu 6.6. Uticaj na zdravlje ljudi navedene su tegobe izazvane zagađenjem iz vazduha kao posledica rada Tent A ali takođe se i konstatuje „Pored navedenih oboljenja, najnovija istraţivanja su ukazala i na moguću povezanost zagađenja vazduha sa pojavom povećanja rizika od neuroloških oboljenja, odnosno uticaja zagađenja na funkcije mozga (The Lancet Commission on Pollution and Health, 2017.) Sve navedeno je uslovilo da SZO preispita svoje dotadašnje preporuke koje su se odnosile na grani
ne vrednosti pojedinih zagaćujućih materija u vazduhu, koje treba da garantuju zaštitu zdravlja ljudi. Preporuke SZO odnose se na sve zemlje i zasnovane su na rezultatima istraţivanja uticaja praškastih materija (PM), ozona, azotnih oksida i sumpor-dioksida.“
Organska isparenja, među kojima mogu biti i štetne materije kao što su fenoli, a koja otparavaju sa deponija uglja i transportnog sistema u vazduh, nisu razmatrana.
U delu 8.3. Planovi i tehnička rešenja zaštite životne sredine stoji „U ovoj studiji pretpostavljeno je da će blokovi A1 i A2 raditi do 2036. godine, odnosno minimum 15 godina nakon planirane revitalizacije blokova A1 i A2“. Nije jasno šta sledi posle.
Šta god se uradilo sa sistemom za smanjenje praškastih materija – ipak ne postoji rešenje za najsitnije frakcije čestica koje su i najopasnije jer je u njima i najveći sadržaj toksina.
Mišljenje
U bližoj okolini Beograda locirane su termoelektrane (ukupno 6) koje koriste lignit iz kopova u Kolubari i Kostolcu u kojima se godišnje sagori 32 miliona tona lignite u pećima na oko 2000 0C i produkuje oko 6 milona tona pepela koji se odlaže na deponijama u okolini termoelktrana. Pored termoelektrana u Srbiji, okruženi smo istim objektima i u okolnim zemljama, članicama bivše Jugoslavije. Zbog njihove blizine doprinos zagađenju vazduha naše životne sredine je povećan.
Ranija ispitivanja su pokazala da je sadržaj arsena u lignitu oko 1.4g/t i žive oko 0.4g/t. Imajući u vidu da ne postoji nikakv sistem za uklanjanje arsena iz otpadnih gasova to dalje znači da se godišnje iz lignita oslobodi 44.8 tona arsena i 12.8 tona žive koji završe u vazduhu i na deponijama pepala i šljake. Naučna istraživanja su pokazala da 60% od ukupne količine arsena prisutnog u uglju se oslobodi kao gas i celokupna prisutna količina žive se oslobodi u gasovitom stanju (Dragana Đorđević, doktorska disertacija »Diferencijacija uticaja više izvora na zagađenost vazduha jedne lokacije: teški metali i metaloidi u suspendovanim česticama kao traseri« odbranjena 10.05.2004.g. na Hemijskom fakultetu, Univerzitet u Beogradu). Uzimajući u obzir da se 60% As oslobodi u vidu gasa, to dalje znači da minimum 26.88 tona aresena i 12.8 tona žive se godišnje emituje u vazduh životne sredine. Na ovu količini As i Hg treba dodati i doprinos iz termoelektrana susednih zemalja.
Ilustracija gasovitih oblika arsena koji su toksični i prisutni su u vazduhu a koji se ne nalaze u česticama i ni jednim monitoringom kod nas se ne mere.
U radu: Dragana Đorđević, Angela Maria Stortini, Dubravka Relić, Aleksandra Mihajlidi-Zelić, Jasna Huremović, Carlo Barbante, Andrea Gambaro “Trace elements in size-segregated urban aerosol in relation to the anthropogenic emission sources and the resuspension” Environmental Science and Pollution Research (2014) 21:10949–10959, DOI 10.1007/s11356-014-2998-1 je pokazano da je naveća koncentracija arsena u ambijentalnom vazduhu Beograda ona u frakciji čestica manjih od 500 nm. U tim frakcijama se nalaze elementi koji potiču od sagorevanja u visokotemperaturnim ložištima. U ovom radu su obuhvaćene samo čestične frakcije arsena (oko 40% od ukupne količine), ali ne i gasovite (dodatnih 60%).
U radu: Jelena Đuričić-Milanković, Ivan Anđelković, Ana Pantelić, Srđan Petrović, Andrea Gambaro, Dragana Đorđević “Size-segregated trace elements in continental suburban aerosols: seasonal variation and estimation of local, regional, and remote emission sources” Environmental Monitoring and Assessment (2018) 190: 615 https://doi.org/10.1007/s10661-018-6962-2 je pokazano da poreklo arsena u atmosferskom aerosolu Beograda nije iz lokalnih izvora (u Beogradu) već iz bližih regiona odakle atmosferskim transportom dospevaju do Beograda.
Frakcije čestica nanometasrkih veličina su one koje prodiru najdublje u pluća, koje prolaze kroz ćelijsku membranu, ulaze u krvotok i dospevaju do svih organa gde se deponuju. Ukoliko u sebi sadrže i toksične supstance, kao što je slučaj sa toksičnim arsenom, tada izazivaju i teška oboljenja kao što je kancer ali i druge bolesti, pre svega disajnih organa.
Na konkursu “Uprave za zaštitu životne sredine” za dodelu sredstava za finansiranje izrade projekata iz oblasti zaštite životne sredine Institut za opštu i fizičku hemiju iz Beograda je dobio posao izrade projekta rešavanja problema emisije i odlaganje pepela iz TENT-A Obrenovca u okviru studije Rešavanje ekoloških problema nastalih radom “Termoelektrana Nikola Tesla A i B”, koja je urađena 2003. godine.
Složena problematika ekoloških problema, obrađena u ovom projektu, podeljena je u 12 podprojekta. Rukovodioci aktivnosti na izradi podprojekta su bili stručnjaci beogradskog univerziteta i instituta:
Dr.Zorka Vukmivović, dipl. fiz.hem.
Prof. dr. Dragoljub Belić
Prof. dr. Sreten Vujović
Prof. dr. Miloš Grujić
Prof. dr. Predrag Polić
Dr. Dragana Vujanović
Dr. Dinko Knežević
Dr. Branislav Simonović
Dr.Miodrag Vujošević
Dr.Vladan Joldžić
Dr.Marina Ilić
Dr.Pavle Pavlović
Dr.Nikola Cvjetićanin
Dr.Miroslava Mitrović
A kao saradnici su bili uključeni stručnjaci EPS-a i TENT-a. Zbog skromnih finansijskih sredstava projekat je izveden u obimu koji obezbeđuje izvanrednu polaznu osnovu za sagledavanje ekološkog aspekta rada TENT-a.
Studija, “Rešavanje ekoloških problema nastalih radom TENT-a”, predstavlja, drugu fazu izrade projekta “Rešavanje problema emisije i odlaganja pepela iz TENT-a Obrenovca.” Studija je obuhvatila sledeća poglavlja:
1. Smanjenje uticaja TENT-a na lokalnu zajednicu
1.1. Predlog za poboljšanje socio-ekonomskih uslova i sprovođenje pravnih normi u oblasti zaštite životne sredine na principima održivosti rada TENT-a.
Sagledan je uticaji rada TENT-a i šire aktivnosti u Kolubarskom rudarsko-energetskom basenu na socio-ekonomske uslove života stanovništva regiona. Predmet analize je kvalitet života odnosno saglasno sa principima održivog razvoja svih aktera koji učestvuju u radu TENT-a. Sveobuhvatno su analizirani pravni aspekti rada TENT-a i posledice koje on ima na stanovništvo, zaposlene i životnu sredinu u odnosu na važeće domaće pravne propise i svetske standarde.
1.2. Sistematsko praćenje štetnih uticaja TENT-a na zdravlje lokalnog stanovništva i predlog preventivnih mera. Predviđeno je da se ove aktivnosti sprovode uz saradnju sa“Domom zdravlja Obrenovac” kao analiza i obrada svih potencijalno raspoloživih podataka u vezi sa bolestima koje mogu nastati pod uticajem rada TENT-a.
U jednom delu studije tretirana je i problematika zdravstvenog stanja zaposlenih u JP TENT.
2. Kontinualno merenje emisije i monitoring uticaja TENT-a na kvalitet vazduha
2.1. Predlog rešenja za kontinualno merenje emisije čestica i gasova iz TENT-a Obrenovac.
Sagledavanje uslova koje treba da ispuni oprema za kontinualno merenje emisije polutanata vazduha, na osnovu procenjene emisije TENT-a. Predlog rešenja i procena neophodnih ulaganja za njegovo izviđanje. Izbor opreme i njena kompatibilnost sa domaćim i međunarodnim standardima i normativima.
2.2. Predlog novog i unapređenje postojećeg monitoring sistema za određivanje uticaja TENT-a na kvalitet vazduha u Obrenovcu i Beogradu.
Na osnovu dosadašnjeg i dopunskih merenja emisije dimnih gasova i čestica letećeg pepela napraviće se nov program i mreža mernih mesta u Obrenovcu i Beogradu. Pomoću analize meteoroloških podataka će se uspostaviti funkcionalna veza između izvora i receptora. Kao rezultat projekta će se dati poluempirijski model za prognozu zagađenja i organizacija jedinstvenog informacionog sistema za teritoriju Beograda.
3. Smanjenje emisije štetnih materija u dimnim gasovima
3.1. Smanjenje emisija štetnih gasova
Procena emisije štetnih gasova sa predlozima rešenja za dovođenje u saglasnost sa domaćim i evropskim zahtevima.
Uporedni pregled mogućih tehnoloških rešenja u oblasti denitrifikacije i odsumporavanja. Obuhvatiti predlog tehničkog rešenja postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova, svih blokova, sa pomoćnim objektima (deponija krečnjaka, mlinovi, silosi). Rešenje obezbeđivanja krečnjaka odgovarajućeg kvaliteta, radi dobijanja gipsa, kao nus-produkta, pogodnog za izradu građevinskih gipsanih proizvoda.
3.2. Predlog rešenja za povećanje efikasnosti elektrofiltera i smanjenje emisije čestica
Na osnovu dosadašnjih i dopunskih merenja biće utvrđene korelacije između parametara funkcionisanja elektrofilterskih postrojenja TENT-a, u prvom redu napona napajanja i stanja emisionih elektroda, i koeficijenta efikasnosti izdvajanja čestica iz dimnih gasova. Biće predložene mere za povećanje efikasnosti otprašivanja odnosno smanjenje emisije čvrstih čestica u okolini. Predložiće se kratkoročna rešenja za dovođenje stepena otprašivanja u projektovane norme i dugoročna rešenja sa potrebnim rekonstrukcijama za ulazak u zakonske okvire emisije.
4. Smanjenje uticaja TENT-a na površinske i podzemne vode
4.1. Predlog i analiza rešenja za prečišćavanje i upravljanje otpadnim vodama TENT.
Definisanje opterećenja otpadnih voda od transporta pepela i šljake i otpadnih voda iz drugih tehnoloških procesa. Razmatrane su otpadne vode postojećeg sistema transporta pepela i šljake kao i varijantnih rešenja koja su u fazi predprojektovanja (malovodni transport, ”suvi” transport) sa definisanjem potrebnog stepena prečišćavanja otpadnih voda. Analizirana su rešenja prečišćavanja otpadnih voda. Analizirane su mogućnosti i efekti smanjenja opterećenja kroz intervencije u proizvodnom procesu. Zatim, tehnoekonomska i ekološka analiza predloženih rešenja i faznost projektovanja. Razmatrana je mogućnost tehničkih i organizacionih mera za sprečavanje zagađenja voda uljima i mazutom.
Predvidđene su i mere za poboljšanje rada uređaja za prečišćavanje sanitarnih otpadnih voda.
4.2. Predlog novog i unapređenje postojećeg monitornog sistema za određivanje uticaja TENT-a na površinske i podzemne vode u okolini.
Na osnovu dopunskih ispitivanja ispiranja polutanta poreklom sa deponija pepela u Obrenovcu, predviđen je novi program praćenja migracija ovih polutanata i njihov uticaj na vodozahvat Makiš, kao i uticaj na podzemne vode lokaliteta.
5. Smanjenje uticaja procesa otpepeljivanja, otšljakivanja i deponovanja na životnu sredinu
5.1. Analiza stanja i definisanje programa mera i postupaka za tehničko-tehnološko i ekološko unapređenje stanja na deponijama pepela i Šljake TENT-A i B.
Analiza je bazirana na neposrednom uvidu u stanje objekta, opreme i procesa na deponijama pepela i šljake TENT-A i B i postojećoj projektnoj dokumentaciji uz definisanje kritičnih aktivnosti i uspostavljanje programa za tehničko i organizaciono unapređenja postojećeg stanja radi dostizanja projektovanog i zakonskom regulativom definisanog stanja u svim segmentima eksploatacije deponija. U prethodnom višegodišnjem periodu došlo je do narušavanja projektovanog stanja na obe deponije te je neophodno pristupiti programiranju i realizovanju mera za saniranje stanja i ponovno uspostavljanje potpune tehničke u ekološke stabilnosti deponije. Kroz navedenu dokumentaciju izvršiće se analiza postojećeg stanja, definisaće se kritične aktivnosti i dati program mera za njihovo prevazilaženje. Biće dati plan i dinamika neophodnih ulaganja.
5.2. Analiza mogućih rešenja rekonstrukcije sistema za transport pepela i šljake TENT-A.
Rekonstrukcija transportnog sistema spada u najurgentinije poslove na termoelektrani Nikola Tesla-A jer je stanje takvo da je ugroženo tehničko funkcionisanje termoelektrane uz nepovoljne implikacije na celokupno okruženje, posebno na zagađenje reke Save. U toku je bila izrada generalnog projekta sa predhodnom studijom opravdanosti rekonstrukcije sistema za prikupljanje, pripremu, transport i deponovanje pepela i šljake TENT A (A1 – A6).
Pored toga, na TENT-B su u toku industrijska ispitivanja deponovanja pepela u vidu guste hidro-mešavine. Kroz ovaj elaborat predviđeno je da se izvrši analiza realno mogućih varijanti rekonstrukcije transportnog sistema (zadržavanje postojećeg sistema, svođenje transportnih parametra na projektovane, unapređenje sistema podizanjem koncentracije pepela i šljake nezavisno za svaki blok ili za grupu blokova, radikalna izmena transportnog sistema) na nivou generalnog projekta uz razmatranje tehničkih, prostornih i ekonomskih aspekata. Posebno će se razmotriti mogućnost dinamičkog usklađivanja višemesečnih kapitalnih remontnih radova na pojedinim blokovima sa neophodnim radovima na rekonstrukciji transportnog sistema. Ova analiza će omogućiti tehno-ekonomski korektno vrednovanje pojedinih varijanti uz dokumentovano opredeljivanje ka najracionalnijoj varijanti.
5.3. Predlog mogućih rešenja biološke rekultivacije deponija pepela i šljake TENT-a.
Na osnovu dosadašnjih i dopunskih ekoloških istraživanja napraviće se program na ekološkim zakonima zasnovane rekultivacije, imajući u vidu dva cilja koja se žele postići. Prvi kratkoročan, vezan za biorekultivaciju kaseta deponije u toku rada TENT-a, i drugi dugoročan vezan za trajnu rekultivaciju po prestanku rada TENT-a. Predložiće se spisak potencijalnih vrsta, ekoloških tipova biljaka na pepelištu, koje bi bile osnova za biološku rekultivaciju.
Dati predlog privremene rekultivacije i formiranje vetrozaštitnog pojasa oko deponije uglja poštujući zakonske norme za ovu vrstu deponije. U toku je izrada glavnog projekta rekultivacije deponija pepela i šljake TENT-a.
5.4. Primena letećeg pepela za proizvodnju “Low-energy” građevinskih materijala
Predlog i analiza mogućnosti korišćenja pepela i šljake u građevinarstvu sa aspekta udela nesagorelog uglja i fizičko-hemijskih osobina obrađujući i problematiku radioaktivnosti.
Predlog i analiza mogućnosti pepela i šljake sa deponije za paletu “low-energy” građevinskih materijala, neorganskih veziva i maltera za radove u građevinarstvu, koji odgovaraju po kvalitetu jugoslovenskim standardima za navedene materijale; i to suva, praškasta hidraulična veziva za zidanje i malterisanje, veziva za stabilizaciju putne podloge, veziva za proizvodnju valjanog betona, veziva i suvi malteri sa letećim pepelom, suvi mašinski malteri za malterisanje, mase za gašenje požara i livni praškovi. Biće dat tehnološki projekat za primenu navedenog otpada i spisak opreme neophodan za takvu primenu
Posebno razmotriti primenu pepela za izradu donjeg nosećeg sloja puteva (trupa puta) primenom običnog ili hemijski stabilisanog pepela.
U Zapisniku sa radnog sastanka rukovodioca potprojekata na studiji TENT-II, koji je odrzan u prostorijama IOFH u sredu 5. marta sa pocetkom u 15 h, konstatovano je pored ostalog i da:
– je neophodna nova ocena rešenja za uklanjanje As iz uglja Kolubarsko-Tamnavskog basena. S tim u vezi Instit Jaroslav Černi je izradio Elaborat za uklanjanje As ali studija nije privedena kraju već postoji samo izvod studije
– je Geoinstitut konstatovao pojavu As i Cd kao polutante koji potiču od rada TENT A i B
– postoji nulto stanje kvaliteta podzemnih i površinskih voda na TENTu B
– u podacima o kvalitetu voda postoje nelogičnosti u rezultatima, na pr. kvalitet Savske vode je bolji nizvodno u odnosu na uzvodno od deponija pepela.
U Studiji o proceni uticaja zatečenog stanja na životnu sredinu projekta: Ozakonjenje objekata TENT, za blokove A1 i A2 na katastarskoj parceli broj 1934/1 KO Urovci ne postoje informacije o merama za uklanjanje As predviđenim studijom Rešavanje ekoloških problema nastalih radom “Termoelektrana Nikola Tesla A i B”, koja je urađena 2003. godine.